Аспекти приступања Србије Европској агенцији за безбедност ( ЕДА)

Београд 22.03.2012.

Високој представници за спољну политику и безбедност ЕУ Кетрин Ештон дат је мандат да започне преговоре са представницима Републике Србије. Најављено је и да ће већ наредне седмице директорка ЕДА упутити све неопходне информације о процесу самих преговора, наводи се у саопштењу. ЕДА као свој основни задатак има развој одбрамбених капацитета у области управљања кризама и унапређење сарадње у области развоја наоружања. Основни задатак те агенције је и јачање европске индустријске и технолошке базе у области наменске индустрије, како би створила конкурентно тржиште наоружања и опреме и унапредила истраживања. Учешћем Србије у ЕДА отвара се могућност најбољег искоришћавања постојећих капацитета наменске индустрије, али и њеног оснаживања. На челу ЕДА се налази висока представница ЕУ за спољну и безбедносну политику Кетрин Ештон, која је задужена за деловање и организацију Агенције.

Ово су неки изводи из изјава представника републичке владе која говоре о разним предностима и бенефицијама до којих ће доћи након прикључења Републике Србије овој агенцији. Међутим какви су све негативни аспекти прикључењу овој агенцији и зашто тако изненада и на брзину долази до ових преговора и зашто су ти преговори толико слабо медијски пропраћени, с обзиром на чињеницу да је ово један од најбитнијих аспеката процесу прикључења Србије ЕУ.

Као прво: какву реалну економску корист има Србија од прикључења ЕДА? Ама баш никакву. Шта ми то од наменских производа можемо да пласирамо на тржиште наоружања и војне опреме земљама чланицама ЕУ-ЕДА. Наменска индустрија у земљама чланицама ЕДА је далеко испред наменске индустрије коју поседује Србија. Заостајање наменске индустрије Србије се јавља као последица тешких економских санкција и блокада заведених од стране чланица ЕДА, услед бесомучног бомбардовања опет од стране чланица ЕДА, и на крају после низа пропалих реформи и тендера опет у организацији земаља чланица ЕДА .

У политичком смислу штета је опет на страни Србије. Србија као држава тренутно има интерес да како-тако, макар само и у правном смислу задржи КиМ у својим оквирима. Какву сврху има прикључење било каквој војнополитичкој организацији чије земље чланице активно раде на кидању 15% државне територије Србије? Како то наши представници мисле да задрже КиМ активно сарађујући на политичком плану са државама чланицама ЕДА које су 1999. године војно интервенисале против Србије и током те интервенције убиле 2500 цивила и преко 1000 војника и разориле велики број културних, здравствених, верских, инфраструктурних и других објеката и окупирале 15% државне територије.

У војном смислу приступањем у ЕДА сврставамо се као држава савезница алијанси која је незаконито интервенисала два пута у Ираку, извела нелегитиман напад на Србију и отцепила нам 15% територије, након тога напала Авганистан, затим Либију, а спрема се за интервенцију на Иран и Сирију. Без обзира што је те интервенције извео НАТО не треба испустити из вида да су чланице ЕДА истовремено и чланице НАТО. И као последицу приступања тој агенцији можемо себе довести у ситуацију да доживимо нападе исламских екстремиста као одговор на интервенције НАТО на блиском, средњем и далеком истоку.

Најбитнији војнополитички аспект оваком брзом и тајновитом почетку преговора за приступање ЕДА крије се у томе да народ Србије заправо није дао легитимитет влади да приступи ЕДА - НАТО, и да приступањем у ЕДА сврставамо се на страну непријатеља нашега основног савезника Русије.